Senka srece

Knjigu započeo: Majaa3

Zadnji uvršteni odlomak

'Ah, New York, grad koji nikad ne spava-ostvarenje snova' pomislila sam. Svidja mi se pogled sa Manhettn-a, lepo je ziveti ovde. Preko puta sobe zivi jedna devojcica mojih godina.Odlucila sam da je upoznam.
ja:Cao, ja sam Andjela.
Ali ona nije nista odgovorila, samo je otisla. Ispred zgrade ima park, otisla sam dole i sela na ljuljasku. Tada mi je prisla jedna devojcica.
devojcica:Zdravo.Ja sam Beky.
ja:Cao, ja sam Andjela, drago mi je.
Beky: Danas si se doselila ovde?
ja: da..i ti zivis u ovoj zgradi?
Beky: da..(zamislila se)
ja: hoces da odemo do mene da se bolje upoznamo?
Beky: moze.
Otisle smo u sobu i svaka je pricala o sebi.Beky je nekako cudna..Dosla je mama.
Meli: cao duso, kako si?
ja: cao mama, dobro ti?
Meli: isto..pa sta si radila dok me nije bilo?
ja: upoznala sam jednu devojcicu Beky..Mojih je godina, zivi na 13-om spratu. nekako je cudna.
Meli: Hm..mozda ti se samo tako cini..Otidji sutra kod nje, pa radite nesto zajedno.
ja: hocu.
Meli: hajde, idemo da rucamo.
*SUTRADAN*
pokucala sam na Bekyna vrata..Neko vreme niko nije odgovarao.ali ond aje dosla ona.Otvorila je vrata tek toliko da joj vidim jedno oko.
Beky: sta hoces? (drsko me je pitala)
ja: izvini ako ti smetam, htela sam da se malo druzimo..ako ti ne smeta?
Beky: ne mogu sad.(u pozadini se cuju neki cudni zvukovi)
ja: sta se desava, Beky? Pusti me da udjem!
Beky: Odlazi! Nije to nista! (zatvorila mi je vrata, ali zvukovi su se i dalje culi.
Gledala sam u telefon i nisam primetila jednog decka, pa smo se sudarili. Medjutim na mene se zakacio znak sa njegove majice na kom je pisalo: University of HondromNY. To je skola u koju bih trebala da idem.. Pitala sam se zasto li nosi skolsku uniformu sada?

Komentari (3)

  1. dave gahan Jan 16, 2013 at 03:04 PM

    pišeš vrlo zanimljivo majo...ali nikad ne uslijedi nastavak...zato nastavi dalje...

  2. Majaa3 May 18, 2013 at 09:09 PM

    hvala, ti si mi jedini citalac, pa i nisam bas raspolozena da pisem, ali evo..

  3. zlatan May 19, 2013 at 10:21 AM

    Vrlo zanimljivo, svidjaju mi se ovakvi tekstovi, samo nastavi dalje...