'Sve je bilo dobro, sve dok neko u skoli nije otkrio moju jedinu i najvecu tajnu. Ko sam, sta sam, gde i kako zivim, sta radim...Nazivali su me seljankom, cergasicom....Osmi sam razred, jos mesec dana i skola je gotova. Jedva cekam to iz jednog razloga - da me ne zezaju. Neko ko zivi zivotom kojim zivim ja, povrede ga i najobicnije sitnice. Ali ne mogu nazad u tu skolu. Ne mogu ni ostati kuci. Spakovacu svoje stvari i pobeci veceras. Dosao je taj cas..zao mi je bake..ali ne mogu da joj pomognem. Jedino ako uspem da zaradim dovoljno, da se leci..Nadam se da cu uspeti. Lutala sam tako ulicama ovog velikog grada bez imena. Zaspala sam na stepenistu jedne radnje. Probudio me gazda te radnje. Morala sam da se pomerim. Nastavila sam da lutam. A onda sam srela jednu zenu.'
zena: Je l ti hladno ? Da li si gladna ?
'Odmah sam osetila njenu toplinu i ljubav.'
ja: da....
zena: Hajde podji sa mnom. Necu te povrediti.
'Ustala sam i krenula.Odvela me je u njenu veliku kucu.A zatim mi je rekla da mogu da ostanem kod nje.Da mi ona moze biti mama.Nisam znala sta da uradim.Ali sam pristala, pa ako mi se ne bude svidelo pobeci cu.'
zena: Kako se zoves?
ja: Andjela....Vi?
zena: Imas jako lepo ime. Ja sam Meli.
ja: Drago mi je da sam Vas upoznala gospodjice Meli.
Meli: Ne trebas me zvati gospodjica Meli.Ako zelis zovi me mama, ako ne uvek mozes i Meli.
ja: U redu Meli.
'Bila sam stidljiva.Posle nekoliko nedelja provedenih kod nje pocela sam je zvati mama.Tokom letnjeg raspusta isla sam u privatnu skolu engleskog.Zato sto se krajem leta selimo u Ameriku i tamo cu ici u srednju skolu.'
'Ah, New York, grad koji nikad ne spava-ostvarenje snova' pomislila sam. Svidja mi se pogled sa Manhettn-a, lepo je ziveti ovde. Preko puta sobe zivi jedna devojcica mojih godina.Odlucila sam da je upoznam.
ja:Cao, ja sam Andjela.
Ali ona nije nista odgovorila, samo je otisla. Ispred zgrade ima park, otisla sam dole i sela na ljuljasku. Tada mi je prisla jedna devojcica.
devojcica:Zdravo.Ja sam Beky.
ja:Cao, ja sam Andjela, drago mi je.
Beky: Danas si se doselila ovde?
ja: da..i ti zivis u ovoj zgradi?
Beky: da..(zamislila se)
ja: hoces da odemo do mene da se bolje upoznamo?
Beky: moze.
Otisle smo u sobu i svaka je pricala o sebi.Beky je nekako cudna..Dosla je mama.
Meli: cao duso, kako si?
ja: cao mama, dobro ti?
Meli: isto..pa sta si radila dok me nije bilo?
ja: upoznala sam jednu devojcicu Beky..Mojih je godina, zivi na 13-om spratu. nekako je cudna.
Meli: Hm..mozda ti se samo tako cini..Otidji sutra kod nje, pa radite nesto zajedno.
ja: hocu.
Meli: hajde, idemo da rucamo.
*SUTRADAN*
pokucala sam na Bekyna vrata..Neko vreme niko nije odgovarao.ali ond aje dosla ona.Otvorila je vrata tek toliko da joj vidim jedno oko.
Beky: sta hoces? (drsko me je pitala)
ja: izvini ako ti smetam, htela sam da se malo druzimo..ako ti ne smeta?
Beky: ne mogu sad.(u pozadini se cuju neki cudni zvukovi)
ja: sta se desava, Beky? Pusti me da udjem!
Beky: Odlazi! Nije to nista! (zatvorila mi je vrata, ali zvukovi su se i dalje culi.
Gledala sam u telefon i nisam primetila jednog decka, pa smo se sudarili. Medjutim na mene se zakacio znak sa njegove majice na kom je pisalo: University of HondromNY. To je skola u koju bih trebala da idem.. Pitala sam se zasto li nosi skolsku uniformu sada?
ja:Cao, ja sam Andjela.
Ali ona nije nista odgovorila, samo je otisla. Ispred zgrade ima park, otisla sam dole i sela na ljuljasku. Tada mi je prisla jedna devojcica.
devojcica:Zdravo.Ja sam Beky.
ja:Cao, ja sam Andjela, drago mi je.
Beky: Danas si se doselila ovde?
ja: da..i ti zivis u ovoj zgradi?
Beky: da..(zamislila se)
ja: hoces da odemo do mene da se bolje upoznamo?
Beky: moze.
Otisle smo u sobu i svaka je pricala o sebi.Beky je nekako cudna..Dosla je mama.
Meli: cao duso, kako si?
ja: cao mama, dobro ti?
Meli: isto..pa sta si radila dok me nije bilo?
ja: upoznala sam jednu devojcicu Beky..Mojih je godina, zivi na 13-om spratu. nekako je cudna.
Meli: Hm..mozda ti se samo tako cini..Otidji sutra kod nje, pa radite nesto zajedno.
ja: hocu.
Meli: hajde, idemo da rucamo.
*SUTRADAN*
pokucala sam na Bekyna vrata..Neko vreme niko nije odgovarao.ali ond aje dosla ona.Otvorila je vrata tek toliko da joj vidim jedno oko.
Beky: sta hoces? (drsko me je pitala)
ja: izvini ako ti smetam, htela sam da se malo druzimo..ako ti ne smeta?
Beky: ne mogu sad.(u pozadini se cuju neki cudni zvukovi)
ja: sta se desava, Beky? Pusti me da udjem!
Beky: Odlazi! Nije to nista! (zatvorila mi je vrata, ali zvukovi su se i dalje culi.
Gledala sam u telefon i nisam primetila jednog decka, pa smo se sudarili. Medjutim na mene se zakacio znak sa njegove majice na kom je pisalo: University of HondromNY. To je skola u koju bih trebala da idem.. Pitala sam se zasto li nosi skolsku uniformu sada?
Top ocjena: Majaa3 3 0
pišeš vrlo zanimljivo majo...ali nikad ne uslijedi nastavak...zato nastavi dalje...
hvala, ti si mi jedini citalac, pa i nisam bas raspolozena da pisem, ali evo..
Vrlo zanimljivo, svidjaju mi se ovakvi tekstovi, samo nastavi dalje...