“Ja sam Edgar Vajlder.”-odgovori.
“Vajlder…Kako poznato”-mislila je ona.”Ah,da.Vajlderovi.Brodogradilista Vajlder.Edgar,jedan od najimucnijih stanovnika Londona.”
Elizabet nije mnogo znala o ljudima kao sto su oni.Iako nije mnogo pratila ekonomiju,svi su,ukljucujuci nju znali ko je Edgar.Pohlepnik,gladan moci i novca.
Ali,dok ga je gledala u oci,uopste nije delova kao covek o kojem kruze takve glasine.Ujedno i shvati zasto njegov sin ne bi smeo da se tako seta ulicama Londona.Bilo je poznato da Edgar ima neprijatelje.I to ne bilo kakve.
“To je prelep rad.” –iskreno rece.
“Da,tata.U popunosti se slazem.Bas sam joj govorio kako je talentovana.”-odgovori njegov sin.
Elizabet se zahvali sa osmehom.
“Zasto se nije pohvalio da mi je on pomogao ?Izvanredan je .”-pomisli ona.

“Pa mogli bi da krenemo,sine.”
“U redu.”
Srdacno se pozdravise i krenuse tmurnim ulicama Londona,komesajuci se sa ogromnom masom ljudi.
Pola sata nakon njihovog odlaska,Nikolas se pojavio.U medjuvremenu,Elizabet nije mogla da skrene misli o Gabrijelu.Kada je uzeo olovku u ruke,na njegovom licu se pojavila uzbudjenost i moglo se primetiti da je uzivao dok je crta,ali je ostatak njihovog razgovora bio hladan i nezainteresovan.Kao da joj je prisao samo zato jer nije mogao da gleda kako ona skrnavi tu povrsinu lista,i da je naravno zaustavi u tome.

“Ne gubi se tako.Znas da uvek pomislim na najgore.” –rece Edgar sinu .
“Znam.”
“Izvini zbog ovoga.Ali moram preduzeti neke mere radi tvoje bezbednosti.Taj kuckin sin bi sve ucinio samo da te docepa.”
Zavrsili su razgovor.