Jeste li ikada culi onu mitolosku pricu o ljubavi?Ja sam je davno cula i od tada je postala moja vodilja kroz zivot.Nedavno me je prijateljica podsetila na nju...
Prica kaze da je Bog na pocetku,kad je stvarao coveka,stvorio samo dusu,a ne i telo.Ali to mu se cinilo previse jednostavnim pa je jednog dana dusu podelio na dva dela.Jedan deo stavio je u musko telo,a drugi u zensko.Pustio ih je i dao im zadatak da se traze po svetu.Za nagradu im je dao da osete da su se nasli,ako se uopste pronadju...
Pitate li se sada kakva je ovo prica ili je li ovo jedna od onih dosadnih hrpa papira koje osim onome ko ih pise,nikome nista ne znace?
Oduvek sam sanjala da cu jednog dana napisati prekrasnu pricu o iskrenoj ljubavi,o tome kako je ona snazna i jaka,kako je jaca od svega i nista je ne moze pobediti.To je bio jedan san.Znate li da se snovi nekada i ostvare?
Nisam trebala pisati pricu,smisljati likove,nisam trebala nista osim ziveti je.Zivot ju je napisao za mene.I sada je pricam vama jer ne zelim da na tako lepu pricu padne prasina i da je proguta zaborav.Zelim da je svi znaju i da prepoznaju deo sebe u njoj!
Ispricacu vam pricu o jednoj ljubavi,ispricacu kako sam srecna i kako sam nasla svoju polovinu duse,ispricacu pricu o coveku mog zivota,ispricacu pricu o lubavi koju mi je dao,kao me je osvajao deo po deo poput neke tvrdjave,i kako je polako ali sigurno zavladao mojim srcem...Ispricacu vam pricu mog zivota...