Knjige koje je započeo Nature (4)
Zadnji odlomci
Svi Nature odlomci (2)-
Bila jednom jedna djevojka koja se je udala za jednog čovjeka.I tako su živjeli u maloj kućici na selu sa njenom svekrvom .Od toga dana , djevojka je postajala sve radišnija,muž i svekrva su je maltretirali.Njene ruke su bile slabe i ispucale.Pretjerano je radila.Kada je rekla mužu da je trudna nazvao ju je prostitutkom.Ali je djevojka bila jaka ,prebrodila je to,i rodila je djevojčicu.Svi su se veselili.I tako su živjeli u toj maloj kućici,u kojoj ,kad bi zidovi pričali..Otac i majka su se svađali iz dana u dan.Malo je zarađivao a dijete je raslo.U djevojčicinoj 3. godini rodilo se još jedno dijete,muško.Otac je bio sretniji nego ikad.Othranjivali su dijecu , otac je shvatao da bi trebao raditi više . I tako se je trudio,ali ne zbog dijece,dijelom i zbog toga,na pamet mu je došla nova kuća.Majka je bila sretna ali znala je da kad bi počela novu kuću,nebi imala vremena za dijecu i radila bi iako mora da doji bebu.Ipak su počeli,za ukupno sedam godina kuća je bila usavršena.Tu su još uvijek bile svađe djevojcica sada ima 11 godina,a diječak 8. Majka je potresena sa svime što joj se dešavalo,kći sada obavlja poslove kao i majka.Otac radi.Oboje dijece su jako nadarena.Alo još nešto im fali u životu...
-
U svakom danu trudio sam se da budem što bolji.Roditelji su mi,kao i svi drugi,uvijek željeli dokazati da ima još bolje.Vioko društvo. To je odgovor na ovo.Oduvijek sam želio da postanem nešto,da sam kao svi ostali,ali samo ja sam mislio tako ,moja porodica nije. Majka je bila stroga,ponekad me je branila od oca koji je bio za razliku od nje tvrd i uvijek je imao ponos.Ah,kako je sada pusto,sestra i ja ,sami smo u velikom gradu.Na majku i oca su ostala sjećanja.Sestra se uskoro udaje a ja ...Nemam još nikakvu damu u vidu.Smirio sam se malo,i ne želim ja to sve naglo.. Uživam u svojim danima slobode.Poslije sestrina odlaska ostao sam sam baš kako sam i zamišljao, u tom velikom gradu ima mijesta za mene,neću se odseliti,kad već imam stan...Otišao sam u Luku da pozdravim starčića koji je pomagaokada su majka i otac umrli. -Ahoj kapetane! -Ooo Sinko to si ti,kao si me se sjetio,i uostalom šta radiš u ovom gradu? -Živim ovdije,sestra se udaal prije nekoliko dana,sam sam,pa sam pomislio da bih ti mogao u ljepšati dan dolaskom! -Naravno Sinko,ali nije li ovdije malo skupo za život? -Ne,Mislim teško je,ali majka i otac su nam nešto malo dali , tek toliko da se zbrinemo za godinu dana.. -U redu Sinko, da li želiš krenuti sa mnom' večeras...Plovit ćemo do druge obale na jugu.Ako želiš..Znaš,sin mi je umro prije nekoliko dana..Sad sam u Luci dan-noć. -Žao mi je...A rado bih zaplovio s vama Gospodine. -Budi spreman ,krecemo navečer. Kući sam se vratio sav mokar.Kiša je pocela padati tek što sam izasao iz Luke. Kod kuce sam pogledao neke knjige ...Nisam znao da li ćemo moći isploviti na oluji..? ipak sam otišao do starca.. -Hajde Sinko,idemo malo ce ovo trajati...Ukrcaj se ! -U redu. Sjedio sam u nekoj sobici sa drvenim podom koji je bio sav prašnjav.Nisam mogao vjerovati,ja sam sad ovdije...Nije to toliko cudno,ali nakon svega sto sam prbrodio u životu izašso sam na pravi put ka sreći. Mogao bih dobiti posao preko Starca , jako sam se znoijo tada..Misli su mi bile drugdje..Starac je povikao :-Svi izađite,stigli smo,ponesite robu,pa ćemo na tržnicu prodati to! Na tržnici je bilo mnogo ljudi ,oluja je ,kao što je Starac rekao,brzo prestala. N atržnicu sam izašao u čudu,kako je mnogo dijevojaka tamo,same iako im je bilo hladno prodavale ribu,voće i odjeću. Prišao sam jednom štandu,djevojka je tamo,moje dobi čini se,prodavala odjeću.Upitah je koliko stoje jedne hlace malo elegantnije, za mene. A ona me pogleda ,sa onim bijelim licem i očima plavim kao nebo,more...Sa pletenicama duge crne kose u nježnim rukama pokaza na jedne hlace,i tiho progovori par riječi:-Sigurno ste jako bogati kad vas zanimaju najskuplje hlače .? -Pa i nisam ja neki bogataš,koji ne bi kupio hlače koje svatko nosi ali sam htijeo upariti hlače sa sakoom. -Da li ćete ih kupiti? (Bilo mi je stid odbiti,tako lijepu dijevojku ,a i dobru!) - Može , a reci kako se zoveš ? -Amelija. -Jako lijepo ime. Ja se zovem Robert .Robert Mrandwanor. Palo je veče sam sam sjedio u brodu i čekao Starca.Čuo sam neko pištanje! O ne ,to su miševi.Jvio sam Starcu. -O ne morat ćemo ostati tu još koji dan ,dok ne zakrpam rupe na brodu.Ako nemaš obveza,mogu ti neći i brod da ideš kući s njim.. -Ma ne ne treba! Ostali smo i prenoćili u nekom hotelu.Kada sam izašao van opet sam ugledao Ameliju.Otišao sam do nje,pozdravio je ,malo smo porazgovarali.Shvatio sam da ona nije samo dijevojka kao i ostale na tržnici,bila je posebna.Pričala je jako osjećajno i lijepo.Veselio sam se našem susretu.Pitao sam je da izađemo na ručak,i pristala je. Na ručku smo se smijali malo smo i pričali o porodicama.Ja sam osijećao nešto prema Amelijei,nešto je bilo u njenom smijehu.Rastali smo se predvečer.Starac se napio,nije bio pri svijesti,odveo sam ga u hotel i opet smo prespavali.Ujutro sam otšao na pecanje,Amelija je bila tu u prolazu.Opet smo razgovarali,ovaj put bila je tužna..Čak sam vidjeo nekoliko suza na njenom licu,tješio sam je..Ali..Majka joj je umrla,otac se propio i izgubio.Nije znala što da učini.rekao sam joj da bi trebala poći sa mnom',obijasnio sam joj da imam stan i da bi tamo mogla imati smiještaj dok se ne zaposli i ne snađe.Otišli smo do njene kuće po stvari. Ukrcali se na brod i krenuli.Cijelim putem je spavala.Ja sam je promatralo,imala je anđeosko lice...Kada smo stigli odveo sam je u stan,rekao gdije da se smjesti i da se osjeća kao kod kuće.Prespavala je ,mirno,u sestrinoj sobi.Ujutro sam se vratio iz Luke,a ona je pravila ručak. Sjeli smo za stol.Neprestano smo razgovarali.Bilo je zanimljivo to što je ona tako dobra kuharica,skoro kao prava profesionalka ,kao moja majka. U suton smo sjedili na klupi.Dao sam joj cvijet.Zahvalila se a zatim...Poljubio sam ju..Nježno kao,pahuljica snijega da je pala na njeno mehko lice,htio sam da se osijeća. Prema njoj sam osijećao nešto snažno.Nešto neopisivo stnažno,ali i toliko nježni i meko da u srcu osjetiš kako lagano taj osijećaj ulazi ,lagano,lagano da možeš znati da je to ljubav.
Zadnji komentari
-
Hvala mnogo.Ovih dana nisam mogla biti na internetu ,neki kvar! :(((
-
Priča nema veze sa mnom :-) samo sam je malo povezala sa filmom.Malo. :-) Samo onoliko sa onom dijecom.