Prvi poljubac kao da nije ni posatojao,uopče neznam kad je to bilo i sa kime.To da se nesječam je sigurno zbog toga što, nije bilo ništa posebno.Nisam osajetila nešto posebno u poljupcu uvijek sam tražila dečka koji se dobro ljubi. Dok me poljubi da mi cijelo tijelo za treperi. Da tako je bilo imala sam par deči sa kojima sam bila u vezi al nije bilo osječaja nekog posebno.Sve do sad dok nisam upoznala njega ...(Bojn) Upoznali smo se slučajno na prijavnom ispitu na akademiji. Nismo razmijenili broj mobitela,pa sam ga potražila na facebook i našla ga poslala mu zahtjev i čekala. Dok mi se konačno nije javio i dopisivali smo se tjednima i konačno se dogovorili da se nađemo. Bila je to srijeda navečer ja sam išla sa seminara.Več sam bila uzbuđena što ču ga konačno sresti,nisam se ničemu nadala možda jednoj kavi,smo razgovru i to je to. Dok me nije potuuno oborijo sa nogu svojom inteligentnošču,izgledom jednostavno me fascinirao prvi muškarac u životu,a upoznala sam ih več dovoljno. Dok smo pričali o svemu o našem životu,vrijeme je jednostavno prolazilo i došla je konobarica i rekla da zatvara pa mi smo u tom kafiču bili več pet sati.A ja se nisam ni trena dosađivala sa njime. Kad smo krenuli prema izlazu pitao me dali idemo još negdje.Naravno pristala sami išli ssmo još u jedna klafič koji je radio do kasih sati. Tamo smo sjeli jedan isperd drugoga i noge su nam se dodirivale,pogledi ispot obrva su se samo nizali.. Koketiranje mi je uvijek išlo,nikad nisam imala problema da se nekom muškarcu ne svidim,naravno tako i njemu. Kada mi se on nije skroz približio i stavio svoju ruku na moje lice ja sam se otopila u tom dodiru,kao da je njegova ruka..dlan baš prianjao mom licu. Zažmirila sam i mislila da neželim da to nikad prođe,samo želim da traje i traje,ovaj osječaj tako je ljepo predivno. Drugom me rukom taknuo za koljeno i naježila sam se sva od nejgvog dodira. Tad sam otvorila oči i pogledal ga on me gledao samo da nije zaplakao od sreče,oči su mu tako sajajile drhtio je ili sam o bila ja. Tada mi se skroz približio i pitao me? Mogu li te poljubiti? Ja sam ostala bez teksata i samo se nasmiješila i tek tad rekla dali nije to suvišno pitanje da je to samo trebao učiniti. A on mi je rekao da se obojao da ga ne odbijem. Naravno da ga nisam odbila,pristalka sam i tad se dogodio naš savršeni poljubac. Trajao je neko vrijeme za mene cijelu viječnost,samo sam htjela da me ljubi i dodiruje,miljuje. Od tog su mi poljupca koljena titrala,tijelo mi je treperilo,usne su mi bujale,srce mi je pretalo kucati od njegovih usana.Osječala sam se kao da smo negdje u svemiru među zvijezdama,nisam ni savtila da ima ljudi oko nas. Bila sam ko na filmu,u nekom svom transu ko da lebtimo,osječam da mi noge ne dodiruju tlo pod nogama,pa mi lebdimo. Pomislila sam u tom trenu jesam li luda,nemogu sad razmišljati moram se prepustiti,to je taj moj trenutak kojeg čekam cijeli život. Čemu ga sad upropastiti kad je tako savršen poljubac to je ono što sam trebla,a nisam znal kao ču se osječati. Sad znam da je to bio trenutak mog života,moj naljepši dan u životu.Nikad,baš nikad ga neču zaboraviti. Nemam ni riječi upotpunosti da vam opišem taj osječaj,to jednostavno treba doživjeti da bi se znalo. Taj dečko moj savršeni muškarac iz snova je samnom u vezi. Jako sam sretna što ga imam,on je moja fantazija.Svaki dan ga sanjam u snu mu ima dozivaM BOJANE moj. Zaljubila sam se u njega te iste večeri,tad to još nisam znala. Sada znam prošlo je več neko vrijeme, od tog dana od prvog poljupca i tog predivnog osječaja. Sad ga volim još više,svakim danom sve više i više.Bojan je moje sve,moja sreča,moja ljubav prava-največa,moja osoba vrijedna poštovanja. Dok ga gledam divim mu se,on je moj Uzor. Čovjek vrijedan moje ljubavi,kao i ja njegove. Bez njega nebi mogla,to je tako komplicirano u jednom i tako jednastavno. Jednostavno je ja ga volim svakim danom sve više i više,obožavam ga. BOjan je moj buduči muž,moj zaštitnik,moja prva misao svakog dana. Moja potpuna sreča največa.. Al na prvi naš poljubac još uvijek mislim,rado ga se sječam. Životi prije naše ljubavi bili su nam jedna rutina,navika,prilagodba. Sad kad konačno smo se našli i sretni smo u našoj ljubavi, imamo planove za budučnost,veslimo se svemu zajedno. Ova ljubav naša mi je jako pomogla u životu i zahvalna sam BOGU što nas spojio. Više se netrebam prilagođavati drugim ljudima. Sad konačno JA mogu biti JA.... (nastavak)